Klinika Dr Tina sa inovativnim i personalizovanim rešenjima
usmerenim ka pacijentu
Dobrodošli
Dr. Tina kliniku
na veb stranici
Korišćenjem ove veb stranice slažete se sa upotrebom kolačića. Kolačiće upotrebljavamo da bismo vam pružili izuzetno iskustvo i da omogućimo efektivan rad naše veb stranice.
Pridruži se dr Tina zajednici
Dobrodošli u Dr Tina Kliniku inovativnih i personalizovanih, na srce i na pacienta orijentisanih zdravstvenih rešenja
Kad je reč o personalizovanom, na srce i na pacijenta orijentisanom zdravstvenom iskustvu, nema univerzalnog rešenja koje bi odgovarao svima. Dr Tina se fokusira na rešenja po meri za zdravlje koje zaslužujete vi i vaše dete. Samo je najbolje dovoljno dobro za vaše dete.
We would love to know you and your needs better. Please, fill in this form and we will contact you shortly. Alternatively, you can reach out to us directly by emailing us to info@dr-tina.com.
We would love to know you and your needs better. Please, fill in this form and we will contact you shortly. Alternatively, you can reach out to us directly by emailing us to info@dr-tina.com.
O dr. Tini
Koliko vas je iskusilo težinu majčinstva? Dug porođaj, uznemirena beba koja ne spava i ima grčeve? I ja sam to iskusila.
Koliko vas je od svog pedijatra čulo da nije važno ako je vaše dete preskočilo neku razvojnu fazu i da su grčevi normalni? Istina je da to nije tačno.
Ja sam dr Tina Božičnik i nekada sam i ja bila takav pedijatar. Tako je bilo dok me moja ćerka nije naučila sve što danas znam o pedijatriji.
Sad sam tu da vam otkrijem šta vaš pedijatar ne zna i neće da vam kaže.
Kako bih vam objasnila kako sam došla do odgovora, dozvolite mi da sa vama podelim svoju priču.
Bio je sunčan 21. oktobar 2015. godine. Tog dana sam postala majka jedne divne lepe devojčice. Prenesena trudnoća. Porođaj je bio indukovan i nakon dugih i bolnih 18 sati uspela sam da rodim svoju devojčicu.
Kao uspešna pedijatrica (tri godine uzastopno izabrana sam za najboljeg pedijatra, a 2021. godine mi je dodeljena nagrada Doktor godine) nisam mogla ni da zamislim da će se meni desiti drugi deo priče.
Desio se najgori trenutak u kojem bilo koja majka može da se nađe. Nisam mogla da nahranim svoje dete. U početku sam mislila da je umorna i da joj treba odmor, ali problem se nastavio sledećeg dana, i sledećeg i tako iz dana u dan.
Svako hranjenje je bilo sve mučnije. Nastavljala sam da se trudim samo zato jer sam svesna svih prednosti dojenja. Kao pedijatar sa posebnim interesovanjem za neonatologiju imala sam puno znanja i mnogim majkama sam pomogla da uspostave dojenje, ali mi sve to znanje nije koristilo kad je u pitanju moja ćerka.
Bila sam uplašena. Osećala sam se usamljeno. Osećala sam se nesposobno. Zar ne bi trebalo da znam šta se dešava sa bebama poput nje? Ubrzo sam se prisetila slučajeva svojih pacijenata kad su se majke žalile na iste probleme i u tom trenutku sam i ja bila slomljena isto kao što su verovatno i one bile kad sam im ja dala uobičajen odgovor: sve je to faza i normalna stvar.
Sve vreme smo bile prepuštene same sebi. Prohodala je sa 18 meseci i nikad nije prerasla svoje probleme. Zapravo, problemi su se pogoršali do te mere da je postala preosetljiva na određene nadražaje. Izuzetno izbirljiva kad je hrana u pitanju, pre jela hranu prvo mora da pomiriše. Klasičan dečiji pedijatar bi to okarakterisao kao razmaženost.
Ja sam samo htela da ona jede. Bila sam očajna. Ni nezdrava hrana nije prolazila. Kako sam je mogla opet izneveriti? Ja, »šaptač deci«. Ljudi su me tako nazivali jer sam uvek nalazila razumevanja za decu.
Jednog dana ju je pregledao razvojni neurolog i nešto je privuklo moju pažnju: aktivni primitivni refleksi. Primitivni refleksi predstavljaju početni deo razvoja mozga i trebalo bi da budu aktivni samo u prvih nekoliko meseci života. Ona je tad imala godinu dana.
Ono što u tom trenutku nismo znali ni naš pedijatar ni ja, jeste činjenica da su zadržani primitivni refleksi znak neuravnoteženosti mozga i mogu da dovedu do problema povezanih sa smetnjama kao što su ADHD, OKP, poremećaj senzorne obrade, autizam i smetnje u učenju.
Verujem da u životu nema slučajnosti i iste nedelje sam saznala za metodu integracije primitivnih refleksa. Odmah smo počeli s terapijama. Konačno se desio pomak.
Činilo mi se kao da sam dobila sve odgovore koje sam tražila kao majka i kao pedijatar. Moja ćerka je počela polako ali stabilno da napreduje. Usred svega toga, fokusirajući se uvek na pronalaženje osnovnog uzroka problema, učila sam o funkcionalnoj medicini. Činilo se da je to karika koja nedostaje, a koja spaja sve u celinu.
Ispunjena nadom i motivisana kao nikad pre počela sam da učim. Proučavala sam noću dok je moja porodica spavala, kako bih naučila više o posledicama zadržanih primitivnih refleksa i njihovom uticaju na poremećaje ponašanja, pa sam, posmatrajući bebe i njihov razvoj, razvila Dr Tina protokol®️. Sve dok nešto nije promenilo putanju moje sreće...
Kod moje ćerka se javio OKP. U to vreme je imala 5 godina.
Bila sam očajna.
Klinički psiholog kojeg smo posetili kako bi potvrdio dijagnozu rekao mi je da se sve to dešava jer sam ja suviše stroga, zahtevna i previše ambiciozna majka.
Našla sam se u moru pitanja - zašto nam se to dešava? I onda sam se prisetila jednog od meni omiljenih citata: „Nikad nam nije dato više nego što možemo da podnesemo“. Stigli smo predaleko da sad odustanemo. Nema vremena za plakanje. Moramo da izdržimo. Znala sam da će ona biti dobro, samo treba da se fokusiramo na cilj.
Znala sam da je sve neurološki uslovljeno zato sam počela dublje da istražujem razvoj mozga. Kupila sam nekoliko novih knjiga na tu temu, ali ipak nisam uspela doći do saznanja sve dok nisam naišla na određene informacije o razvoju mozga koje su mi pomogle da shvatim da neuravnoteženi razvoj dveju hemisfera mozga može biti osnovni uzrok svih smetnji u učenju i poremećaja ponašanja u detinjstvu. U naučnim krugovima to se zove funkcionalna nepovezanost koju je ustanovio moj mentor dr Robert Melillo. Razlog za to je kašnjenje sazrevanja jedne strane mozga koje sa sobom povlači ubrzani rast i sazrevanje druge strane, dovodeći time do „neujednačenosti“ veština. Deca sa smetnjama u učenju, sa poremećajima u ponašanju i brojnim mentalnim zdravstvenim problemima kao što su disleksija, autizam, ADHD ne kasne u svemu, već u nekim oblastima poseduju izuzetne veštine.
Imajući u vidu sve to zaključila sam da je jedna strana mozga moje ćerke nezrela, a druga strana njenog mozga previše aktivna. Sve je imalo smisla.
Leva strana mozga je orijentisana na detalje. „Od drveća ne vidi šumu“, voli mehaničke stvari i ono što joj je poznato. Voli rutinu i kad stvari idu po planu, a u suprotnom se javljaju izlivi besa i histerisanje, posebno kad pokušate decu nagovoriti da urade nešto novo ili da prestanu sa aktivnošću kojom su u tom trenutku zaokupljeni. Leva strana mozga je po prirodi opsesivna, kompulsivna i impulsivna.
Deca sa previše aktivnom desnom stranom mozga imaju izraženije negativne emocije: tugu, strah, stid. Emocije povezane sa depresijom. Depresija je zapravo smanjena aktivnost leve strane mozga, isto tako i disleksija i određeni poremećaji ishrane i obrade.
Napravila sam posebno prilagođen program za nju kako bih joj pomogla da prevaziđe sve svoje nedostatke. Nakon mesec dana primene, simptomi OKP su nestali u potpunosti, a nakon dva meseca nestali su i svi drugi simptomi.
To se dešava kad imate apsolutno sve potrebne alate i razumete kako da pomognete svom detetu. Kad sam videla uspeh koji sam postigla sa mojom ćerkom, počela sam da pripremam personalizovane programe kako bih pomogla roditeljima da ubrzano i uspešno prevaziđu poteškoće svoje dece i otključaju izuzetan potencijal te dece, bez obzira na to gde se u svetu nalaze.
Dr. Tina
Koliko vas je od svog pedijatra čulo da nije važno ako je vaše dete preskočilo neku razvojnu fazu i da su grčevi normalni? Istina je da to nije tačno.
Ja sam dr Tina Božičnik i nekada sam i ja bila takav pedijatar. Tako je bilo dok me moja ćerka nije naučila sve što danas znam o pedijatriji.
Sad sam tu da vam otkrijem šta vaš pedijatar ne zna i neće da vam kaže.
Kako bih vam objasnila kako sam došla do odgovora, dozvolite mi da sa vama podelim svoju priču.
Bio je sunčan 21. oktobar 2015. godine. Tog dana sam postala majka jedne divne lepe devojčice. Prenesena trudnoća. Porođaj je bio indukovan i nakon dugih i bolnih 18 sati uspela sam da rodim svoju devojčicu.
Kao uspešna pedijatrica (tri godine uzastopno izabrana sam za najboljeg pedijatra, a 2021. godine mi je dodeljena nagrada Doktor godine) nisam mogla ni da zamislim da će se meni desiti drugi deo priče.
Desio se najgori trenutak u kojem bilo koja majka može da se nađe. Nisam mogla da nahranim svoje dete. U početku sam mislila da je umorna i da joj treba odmor, ali problem se nastavio sledećeg dana, i sledećeg i tako iz dana u dan.
Svako hranjenje je bilo sve mučnije. Nastavljala sam da se trudim samo zato jer sam svesna svih prednosti dojenja. Kao pedijatar sa posebnim interesovanjem za neonatologiju imala sam puno znanja i mnogim majkama sam pomogla da uspostave dojenje, ali mi sve to znanje nije koristilo kad je u pitanju moja ćerka.
Bila sam uplašena. Osećala sam se usamljeno. Osećala sam se nesposobno. Zar ne bi trebalo da znam šta se dešava sa bebama poput nje? Ubrzo sam se prisetila slučajeva svojih pacijenata kad su se majke žalile na iste probleme i u tom trenutku sam i ja bila slomljena isto kao što su verovatno i one bile kad sam im ja dala uobičajen odgovor: sve je to faza i normalna stvar.
Sve vreme smo bile prepuštene same sebi. Prohodala je sa 18 meseci i nikad nije prerasla svoje probleme. Zapravo, problemi su se pogoršali do te mere da je postala preosetljiva na određene nadražaje. Izuzetno izbirljiva kad je hrana u pitanju, pre jela hranu prvo mora da pomiriše. Klasičan dečiji pedijatar bi to okarakterisao kao razmaženost.
Ja sam samo htela da ona jede. Bila sam očajna. Ni nezdrava hrana nije prolazila. Kako sam je mogla opet izneveriti? Ja, »šaptač deci«. Ljudi su me tako nazivali jer sam uvek nalazila razumevanja za decu.
Jednog dana ju je pregledao razvojni neurolog i nešto je privuklo moju pažnju: aktivni primitivni refleksi. Primitivni refleksi predstavljaju početni deo razvoja mozga i trebalo bi da budu aktivni samo u prvih nekoliko meseci života. Ona je tad imala godinu dana.
Ono što u tom trenutku nismo znali ni naš pedijatar ni ja, jeste činjenica da su zadržani primitivni refleksi znak neuravnoteženosti mozga i mogu da dovedu do problema povezanih sa smetnjama kao što su ADHD, OKP, poremećaj senzorne obrade, autizam i smetnje u učenju.
Verujem da u životu nema slučajnosti i iste nedelje sam saznala za metodu integracije primitivnih refleksa. Odmah smo počeli s terapijama. Konačno se desio pomak.
Činilo mi se kao da sam dobila sve odgovore koje sam tražila kao majka i kao pedijatar. Moja ćerka je počela polako ali stabilno da napreduje. Usred svega toga, fokusirajući se uvek na pronalaženje osnovnog uzroka problema, učila sam o funkcionalnoj medicini. Činilo se da je to karika koja nedostaje, a koja spaja sve u celinu.
Ispunjena nadom i motivisana kao nikad pre počela sam da učim. Proučavala sam noću dok je moja porodica spavala, kako bih naučila više o posledicama zadržanih primitivnih refleksa i njihovom uticaju na poremećaje ponašanja, pa sam, posmatrajući bebe i njihov razvoj, razvila Dr Tina protokol®️. Sve dok nešto nije promenilo putanju moje sreće...
Kod moje ćerka se javio OKP. U to vreme je imala 5 godina.
Bila sam očajna.
Klinički psiholog kojeg smo posetili kako bi potvrdio dijagnozu rekao mi je da se sve to dešava jer sam ja suviše stroga, zahtevna i previše ambiciozna majka.
Našla sam se u moru pitanja - zašto nam se to dešava? I onda sam se prisetila jednog od meni omiljenih citata: „Nikad nam nije dato više nego što možemo da podnesemo“. Stigli smo predaleko da sad odustanemo. Nema vremena za plakanje. Moramo da izdržimo. Znala sam da će ona biti dobro, samo treba da se fokusiramo na cilj.
Znala sam da je sve neurološki uslovljeno zato sam počela dublje da istražujem razvoj mozga. Kupila sam nekoliko novih knjiga na tu temu, ali ipak nisam uspela doći do saznanja sve dok nisam naišla na određene informacije o razvoju mozga koje su mi pomogle da shvatim da neuravnoteženi razvoj dveju hemisfera mozga može biti osnovni uzrok svih smetnji u učenju i poremećaja ponašanja u detinjstvu. U naučnim krugovima to se zove funkcionalna nepovezanost koju je ustanovio moj mentor dr Robert Melillo. Razlog za to je kašnjenje sazrevanja jedne strane mozga koje sa sobom povlači ubrzani rast i sazrevanje druge strane, dovodeći time do „neujednačenosti“ veština. Deca sa smetnjama u učenju, sa poremećajima u ponašanju i brojnim mentalnim zdravstvenim problemima kao što su disleksija, autizam, ADHD ne kasne u svemu, već u nekim oblastima poseduju izuzetne veštine.
Imajući u vidu sve to zaključila sam da je jedna strana mozga moje ćerke nezrela, a druga strana njenog mozga previše aktivna. Sve je imalo smisla.
Leva strana mozga je orijentisana na detalje. „Od drveća ne vidi šumu“, voli mehaničke stvari i ono što joj je poznato. Voli rutinu i kad stvari idu po planu, a u suprotnom se javljaju izlivi besa i histerisanje, posebno kad pokušate decu nagovoriti da urade nešto novo ili da prestanu sa aktivnošću kojom su u tom trenutku zaokupljeni. Leva strana mozga je po prirodi opsesivna, kompulsivna i impulsivna.
Deca sa previše aktivnom desnom stranom mozga imaju izraženije negativne emocije: tugu, strah, stid. Emocije povezane sa depresijom. Depresija je zapravo smanjena aktivnost leve strane mozga, isto tako i disleksija i određeni poremećaji ishrane i obrade.
Napravila sam posebno prilagođen program za nju kako bih joj pomogla da prevaziđe sve svoje nedostatke. Nakon mesec dana primene, simptomi OKP su nestali u potpunosti, a nakon dva meseca nestali su i svi drugi simptomi.
To se dešava kad imate apsolutno sve potrebne alate i razumete kako da pomognete svom detetu. Kad sam videla uspeh koji sam postigla sa mojom ćerkom, počela sam da pripremam personalizovane programe kako bih pomogla roditeljima da ubrzano i uspešno prevaziđu poteškoće svoje dece i otključaju izuzetan potencijal te dece, bez obzira na to gde se u svetu nalaze.
Dr. Tina
Zašto doktori šalju svoju decu kod dr Tine?
O dr. Tini
Svojim inovativnim personalizovanim pristupom, oblikovanim po meri pacijenta, ona utvrđuje suštinski uzrok problema i rešava ga. Njene metode su kombinacija onoga čime je dr Tina povratila svoje zdravlje i lečila zdravstvene tegobe svoje ćerke koja je bila preosetljiva na neke stimulanse još kao beba. Nakon dugogodišnjeg pribegavanja prinudnim rešenjima za njene zdravstvene probleme, dr Tina je odlučila da povrati svoje zdravlje i počne da leči uzrok bolesti. Kasnije je primetila da se najčešće dečije bolesti kao što su ekcem, refluks, i grčevi (kolike) vraćaju iz istih razloga, kao i to da mnogo zdravstvenih problema ili poremećaja ponašanja, kao što su ADHD, OKP i poremećaj senzorne obrade, počinje u najranijem detinjstvu i da su povezani sa neadekvatnim motoričkim razvojem.
Lični pristup
„To je samo faza“ i „Ne može se uraditi ništa osim da lekovima gasimo vatru simptoma“ nije nešto što ćete čuti u razgovoru sa dr Tinom koja je oduvek znala da želi postati doktorka, a imala je i strast prema glumi. Kad je bila tek devojčica, igrala se tako što bi poređala svoje plišane igračke i pretvarala se da je njihova pedijatrica, gledajući se pritom u ogledalo.
Uznemirena beba sa grčevima koja nikada ne spava
Dr Tina uvek kaže da ju je njena ćerka naučila svemu što danas zna o pedijatriji. Bila je očajna jer uprkos tome što je pedijatrica nije znala kako da pomogne svojoj bebi. Njena devojčica je imala jake grčeve (kolike), jako nizak tonus mišića i skoro nikad nije spavala. Preskakala je prekretnice a neke od njih nije ni postizala. Najgore od svega bio je problem sa dojenjem i hvatanjem dojke, odbijala je cucle i flašice, a kasnije je to dovelo do izrazite izbirljivosti kad je hrana u pitanju. I dan-danas dr Tina kaže da je najgori osećaj koji je ikad osetila taj da nije mogla da nahrani svoju bebu.
Iz ljubavi prema svojoj ćerki
Uskoro dr Tina počinje da primećuje sličnosti između problema s kojima se suočavala njena ćerka i problema njenih malih pacijenata. Tome je usledilo pažljivo oblikovanje programa Dr Tina protokol za bebe koji se može primeniti i kod starije dece sa poremećajem ponašanja. Prema mišljenju dr Tine, preventiva je najbolji lek.
Atelje zdravja Elite d.o.o potvrda
Kontaktirajte nas
© Copyright | Tina Bozicnik, MD